Nasleđe nasilja KONGRA-GEL

08/10/2004

Teroristi iz KONGRA-GEL prekinuli su primirje u junu i nastavili napade na turske oružane snage na jugoistoku zemlje. Međutim, u ovom trenutku globalnih bezbednosnih zabrinutosti i unutrašnjih reformi, grupa postaje sve izolovanija i zbunjenija.

Vahit Bora za Southeast European Times iz Istanbula - 08/10/04

Turski ministar inostranih poslova Abdulah Gul razgovara sa američkim kolegom Kolinom Pauelom na zasedanju Generalne skupštine UN-a. [AFP]

Na 59. zasedanju Generalne skupštine UN-a ranije ovog meseca, turski šef diplomatije Abdulah Gul razmotrio je brojna ključna pitanja sa američkim kolegom Kolinom Pauelom -- uključujući Kurdistanski kongres slobode i demokratije, ili KONGRA-GEL. Tokom razgovora, Gul je zatražio od Pauela dalju pomoć SAD u suočavanju sa ovom terorističkom grupom, koja je u junu prekinula petogodišnje primirje i nastavila napade na turske oružane snage na jugoistoku zemlje, koji je naseljen uglavnom Kurdima. Sukobima u julu i avgustu ponovo su otvorene ljute rane iz poslednjih 20 godina.

Abdulah Odžalan osnovao je Radničku partiju Kurdistana (PKK) kao kurdski separatistički pokret 1978. godine. On je 1999. uhapšen u Keniji i prebačen u Tursku gde je optužen za ubistvo više hiljada ljudi od kada je 1984. godine PKK pokrenula svoju kampanju nasilja. Vrhovni sud odobrio je smrtnu kaznu za Odžalana u junu 1999, ali kada je smrtna kazna ukinuta njegova presuda pretvorena je u doživotnu zatvorsku kaznu. On se već pet godina nalazi u zatvoru na ostrvu Imrali.

U oktobru 1997. Sjedinjene Države identifikovale su PKK kao jednu od 30 vodećih terorističkih organizacija na svetu. Posle Odžalanovog hapšenja ova grupa je ušla u period rasula i pokušala je da se probije u političkoj areni, promenivši svoje ime prvo u Kurdistanski kongres slobode i demokratije, a potom, prošle godine u KONGRA-GEL. Obe organizacije su međutim odmah bile stavljene na listu terorista koju su sastavile Sjedinjene Države. EU ih je uvrstila na svoju listu terorističkih organizacija u martu.

Pored okršaja sa turskom vojskom, KONGRA-GEL je izvršila atentate na poznate ličnosti i napade na diplomatske, konzularne, trgovinske i turističke misije u inostranstvu. Prema zvaničnim podacima, 5.300 bezbednosnih služenika je ubijeno, a 10.600 povređeno u napadima koji su se odigrali u periodu između 1984. i 1999. godine. Kada su u pitanju civilne žrtve, ubijeno je 4.600 osoba, a povređeno 5.500.

Sirija je godinama bila glavna zemlja koja je pružala podršku PKK. Međutim, nakon što je 20. oktobra 1998. godine u Adani potpisan memorandum, sirijska veza je prekinuta.

Grupa je bila aktivna i u drugim susednim zemljama, uključujući Irak i Iran, kao i Evropu. Njena glavna baza u Evropi bila je Nemačka, u kojoj živi veliki broj Turaka i Kurda. Međutim, i u Rumuniji, Holandiji, Bugarskoj, Italiji, Rusiji, Velikoj Britaniji, Francuskoj, Austriji, Švajcarskoj, Švedskoj, Danskoj, Norveškoj, Finskoj i Španiji nekada su se nalazile informativne kancelarije PKK ili slična udruženja.

Sredstva od organizovanih kriminalnih aktivnosti -- uglavnom trgovine narkoticima i krijumčarenja oružja -- činila su najveći deo prihoda PKK. Prema britanskim bezbednosnim izvorima, PKK je bila odgovorna za čak 40 odsto prodaje heroina u EU.

Međutim, povećanje globalnih bezbednosnih zabrinutosti i političke promene marginalizovale su organizaciju. Pravosudne reforme, posebno u oblasti ljudskih prava, pomogle su da se ublaže tenzije. Turska državna televizija počela je sa emitovanjem programa na kurdskom jeziku -- što je bilo praktično nezamislivo pre pet godina.

Kurdski aktivisti pozivaju na mir i osuđuju nedavno krvoproliće. U međuvremenu, KONGRA-GEL je očigledno podeljena oko sopstvene budućnosti i sve više izolovana od kurdskog stanovništva za koje se, kako tvrdi, bori.