Turska obećala podršku Sarkozijevom "Med Klubu"

14/07/2008

Lideri na Pariskom samitu dali su zeleno svetlo za izmenjenu verziju predloga francuskog predsednika Nikolasa Sarkozija o Mediteranskoj uniji.

Ajhan Šimšek za Southeast European Times -- 14/07/08

Šefovi država prisustvuju osnivačkom samitu Unije Mediterana u nedelju (13. jula) u Velikoj palati u Parizu. [Geti Imidžis]

Na samitu u Parizu u nedelju (13. jula) lideri EU, Severne Afrike i Bliskog istoka dogovorili su se da osnuju novu uniju kako bi pojačali saradnju širom Mediterana. Cilj unije koju je pokrenuo francuski predsednik Nikolas Sarkozi, čija je zemlja trenutno na čelu EU, jeste nadgradnja politike bloka -- poznate kao Proces iz Barselone -- prema mediteranskim državama.

Sarkozijev originalni plan imao je ambiciozne političke ciljeve, a namera je bila da se ponudi alternativa članstvu Turske u EU kojem se francuski lider protivi. Međutim, posle puno kritika, uglavnom od strane Nemačke, stručnjaci koji su izradili plan napravili su značajne izmene -- uključujući ime unije, čiji je formalan naziv Unija Mediterana. Turska je učestvovala na nedeljnom samitu kao zemlja kandidat za prijem u EU.

"Evropski i mediteranski snovi su neodvojivi", izjavio je Sarkozi liderima 43 zemlje Evrope, Bliskog istoka i Severne Afrike. "Zajedno ćemo uspeti; zajedno ćemo propasti."

Nova regionalna organizacija uključuje 27 zemalja članica EU i balkanske zemlje Albaniju, Hrvatsku, Bosnu i Hercegovinu, Crnu Goru i Tursku, kao i Alžir, Egipat, Izrael, Jordan, Liban, Monako, Maroko, Mauricijus, Siriju, Tunis i Palestinske teritorije.

Učesnici su saopštili da će se nova unija usredsrediti na niz regionalnih projekata kao što su čišćenje zagađenja u Mediteranu i pravljenje plana za solarnu energiju, izgradnja autoputeva i morskih linija, uspostavljanje mera za reagovanje na katastrofe, razvoj solarne energije i podsticanje obrazovanja, istraživanja i poslovanja.

Organizacija će biti zasnovana na tri principa: političkoj mobilizaciji na najvišem nivou kroz samite šefova država i vlada svake dve godine; upravljanju na istoj ravni, u formi kopredsedništva severa i juga i stalnog sekretarijata sa jednakom zastupljenošću; kao i određivanju prioriteta kada su u pitanju konkretni projekti sa regionalnom dimenzijom.

Sarkozi se u nedelju ujutru pre samita sastao sa turskim premijerom Redžepom Tajipom Erdoganom i zahvalio mu se na obećanju Turske da će preuzeti "aktivnu ulogu" u Uniji Mediterana. Sarkozi je ponovio svoj stav da neće blokirati tekuće pregovore Turske sa EU o poglavljima kojima se ne predviđa punopravno članstvo.

Erdogan je ponovio značaj nastavka procesa pridruživanja EU za Tursku, uprkos razlikama u pogledu konačnog cilja pregovora, s obzirom da je proces važan izvor političke i ekonomske stabilnosti. "Najvažnija lekcija koju smo naučili na ovom području je da niko ne može sam da živi u prosperitetu i bezbednosti. Naša istorijska odgovornost je da radimo zajedno na postizanju globalnog mira, bezbednosti i prosperiteta", rekao je Erdogan.

Grčki premijer Kostas Karamanlis i rumunski predsednik Trajan Basesku obećali su svoju podršku inicijativi. Jordanski kralj Abdulah II i marokanski kralj Mohamed VI poslali su svoje predstavnike. Libijski lider Moamar Gadafi bio je jedini arapski lider koji je bojkotovao sastanak.