Turska šokirana navodima iz optužnice protiv Ergenekona

16/07/2008

Grupa penzionisanih turskih vojnika i tvrdokornih nacionalista suočava se sa optužbama za pripadanje navodnoj "terorističkoj mreži" koja je imala za cilj da zbaci vladu sa islamskim korenima.

Ajhan Šimšek za Southeast European Times -- 16/07/08

Cilj organizacije bio je da "uništi državnu vlast", rekao je glavni tužilac Istanbula Ajkut Džengiz Engin. [AFP]

Optužnica protiv sumnjive grupe Ergenekon upućena je u ponedeljak (14. jula) sudu, posle 13-mesečne istrage. Optužnicom su obuhvaćene optužbe protiv 84 osumnjičena lica. Dodatna optužnica koja će uslediti uključivaće optužbe protiv još 20 osumnjičenih koji su privedeni početkom ovog meseca. Penzionisani generali sa četiri zvezdice Hursit Tolon i Sener Erujgur, koji je predsednik Udruženja Ataturkova misao, navodno su lideri te grupe.

Turska sekularna opozicija tvrdi da je taj predmet, koji vlada podržava, "osveta" za tekući postupak pred Ustavnim sudom usmeren na zatvaranje vladajuće Partije pravde i razvoja (AKP) koja ima islamske korene. Oba predmeta produbila su najgoru političku krizu u Turskoj u poslednjih nekoliko decenija.

Optužnica protiv Ergenekona na 2.455 strana i dalje je poverljiva, ali među informacijama koje su procurele u medije su i senzacionalne tvrdnje o nedavnim događajima u Turskoj.

Glavni tužilac Istanbula Ajkut Džengiz Engin izjavio je u ponedeljak da se navodni članovi Ergenekona suočavaju sa optužbama o "podsticanju drugih" na izvršenje nekoliko napada, uključujući prošlogodišnju pucnjavu u Savetu države i napad ručnom granatom na sedište sekularnog dnevnika Džumhurijet u Istanbulu.

Posmatrači su u početku krivicu za te incidente pripisali radikalnim islamskim militantima, opisujući ih kao simptome veće islamističke pretnje u toj većinom muslimanskoj, ali sekularnoj zemlji. U ranijim izveštajima medija o Ergenekonu navodilo se da je povezan sa ubistvom tursko-jermenskog novinara Hranta Dinka, mada se to ne pominje u optužnici.

Engin je rekao da osumnjičeni pripadaju "naoružanoj terorističkoj grupi" koju su izveštači identifikovali kao Ergenekon. "Teroristička organizacija koja se pominje u optužnici nije separatistička ili ideološka organizacija u klasičnom smislu", rekao je Engin. Pa ipak, ona je definisana kao "teroristička grupa" po turskom zakonu.

Istraga je počela prošle godine, kada je policija otkrila kuću punu municije i oružja u istanbulskom kvartu Umranije. Policija je prvo privela grupu veterana nižeg ranga i članove kriminalne organizacije, ali se operacija proširila i njome su obuhvaćeni i tvrdokorni nacionalistički i sekularni političari, novinari i drugi osumnjičeni, nakon što je glavni tužilac Turske zatražio od Ustavnog suda da zatvori vladajuću AKP, na osnovu toga da podriva sekularni sistem Turske.

AKP poriče da je uticala na pravosuđe u ovom slučaju, ali ne skriva da podržava istragu.

U optužnici se tvrdi da Ergenekon, koji je navodno pod kontrolom nekih penzionisanih generala i povezan sa aktivnim trupama, ima za cilj da postane stvarna snaga u Turskoj. Tužioci kažu da Ergenekon ima rasprostranjene ćelije, uključujući medijske ličnosti i plaćene ubice, ali da te ćelije nemaju kontakt jedne sa drugima i dobijaju instrukcije sa vrha. U optužnici se tvrdi da je Ergenekon pokušao da razvije hemijsko i biološko oružje i da se nalazi iza krijumčarenja narkotika u Turskoj.

Uprkos tim senzacionalnim tvrdnjama, tužioci tek treba da predstave dokaze o povezanosti poznatih kriminalaca koji su uhapšeni i drugih osumnjičenih, preciznije bivših generala, političara i novinara poznatih po snažnom protivljenju vladi koja ima islamske korene. Tužioci kažu da imaju oko 20 svedoka koji će svedočiti sa zaštićenim identitetom.

Erujgur je optužen da je spremao nekoliko neuspelih pokušaja vojnog udara tokom i posle svog mandata na mestu komandanta žandarmerijskih snaga u periodu između 2002. i 2004. godine. General se takođe suočava sa optužbama za planiranje nasilnih napada i atentata u ovoj godini, sa ciljem da se izazove zbacivanje vlade AKP od strane vojske.

Pritvoreni bivši generali insistiraju da nisu učinili ništa nelegalno ili protiv interesa Turske, a turske oružane snage poriču bilo kakvu povezanost sa Ergenekonom.

Uprkos krizi, za neke liberalne analitičare taj proces predstavlja važan korak u jačanju turske demokratije. "Ovo je početak novog perioda u Turskoj", tvrdi Ali Bajramoglu koji piše za provladin list Jeni Safak. "U zemlji u kojoj smo imali dve direktne i dve indirektne vojne intervencije, penzionisani generali se prvi put izvode na sud zbog pripreme udara", rekao je on.

Međutim, Bajramogluovo mišljenje ne dele svi analitičari. Levičarski pisac i profesor Univerziteta u Ankari Turker Alkan smatra da je istraga odraz borbe za prevlast između sekularista i islamista, a ne korak ka višim demokratskim standardima.

"U istoriji nema primera državnog udara od strane penzionisanih generala", napisao je Alkan u svojoj kolumni u dnevniku Radikal. "I ni unutrašnje ni međunarodne okolnosti ... ne mogu da opravdaju državni udar u današnjoj Turskoj."