Odbegli optuženik za ratne zločine: Goran Hadžić

25/07/2008

Hrvatski Srbin optužen za ratne zločine Goran Hadžić u bekstvu je četiri godine.

(Razni izvori)

Goran Hadžić. [Arhivski snimak]

Četvrtog juna 2004. sudija Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) potvrdio je optužnicu protiv lidera hrvatskih Srba Gorana Hadžića koju je potpisala tadašnja tužiteljka Haškog suda Karla del Ponte.

Ujutru 13. jula iste godine zvaničnici Haškog tribunala predali su optužnicu i nalog za hapšenje -- oba dokumenta zapečaćena -- srpskom ministarstvu inostranih poslova, tražeći od vlasti "da reaguju uz sav mogući oprez i u roku od 72 sata".

Sedam sati kasnije, Hadžić, koji je u to vreme živeo u vili u Novom Sadu, gradu na severu Srbije, otišao je iz svog doma noseći veliku torbu i nestao. Pobegao je 17 sati pre nego što je srpsko pravosuđe zatražilo od policije da ga uhapsi.

Nakon što mu je saopšteno da je nemoguće pronaći Hadžića i da nije poznato gde se on nalazi, MKSJ je javno objavio optužnicu protiv njega 16. jula 2004, s obzirom da je dokument koji je trebalo da bude zapečaćen već stigao do medija.

Bivši lider hrvatskih Srba tako se pridružio listi sa još 21 odbeglim optuženikom za ratne zločine iz balkanskih sukoba devedesetih, koje je u to vreme tražio tribunal.

Del Ponte je optužila srpske vlasti da su informisale Hadžića o predstojećem hapšenju.

Rođen 17. septembra 1958. u opštini Vinkovci u Hrvatskoj, Hadžić je radio kao magacioner pre sukoba u zemlji 1991-1995. On je osamdesetih godina pristupio Komunističkom savezu -- Partiji za demokratske promene, a kasnije Srpskoj demokratskoj stranci (SDS). Desetog juna 1990. izabran je za predsednika stranke za Vukovar i nastavio da napreduje u njenim redovima.

Nakon što je Hrvatska proglasila nezavisnost 25. juna 1991, Hadžić je imenovan za predsednika vlade samoproglašene Srpske autonomne oblasti Slavonije, Baranje i zapadnog Srema. On je 26. februara 1992. izabran za predsednika takozvane Republike Srpske Krajine. Na toj funkciji ostao je do decembra 1993. godine.

Haški tužioci optužili su ga po osam tačaka za zločine protiv čovečnosti, a po šest za kršenje zakona i običaja ratovanja, zbog njegove navodne umešanosti u progon, istrebljenje, ubistva, zarobljavanje, mučenje, nehumano postupanje, okrutan tretman, deportovanje, bezobzirno uništavanje i pljačkanje javne i privatne imovine.

Optužnicom je obuhvaćen period između 25. juna 1991. i isteka njegovog predsedničkog mandata u decembru 1993. godine. Navodi se da je Hadžić bio saučesnik u zajedničkom kriminalnom poduhvatu, težeći "trajnom prisilnom uklanjanju većine Hrvata i drugog nesrpskog stanovništva sa otprilike trećine teritorije Republike Hrvatske, kako bi ih izvršenjem zločina učinio delom nove države kojom dominiraju Srbi".

Među drugim licima koja su navedena kao članovi ovog zajedničkog kriminalnog poduhvata su još jedan bivši lider hrvatskih Srba Milan Martić, kao i neke ključne srpske ličnosti iz tog vremena, uključujući pokojnog predsednika Slobodana Miloševića, šefa državne bezbednosti Jovicu Stanišića i komandanta specijalnih jedinica Franka Simatovića. Lider Srpske radikalne stranke Vojislav Šešelj, kome se trenutno sudi za ratne zločine u Haškom sudu, i pokojni lider paravojske Željko Ražnatović "Arkan" takođe su bili na toj listi.

Među slučajevima navodnih ratnih zločina nad Hrvatima i drugim nesrbima koji su nabrojani u optužnici je ubistvo 264 hrvatska ratna zarobljenika u novembru 1991, koje su srpske snage odvele iz bolnice u Vukovaru i streljale na poljoprivrednom dobru Ovčara, oko 5 kilometara južno od grada. Hadžić se takođe suočava sa optužbama za umešanost u istrebljenje ili ubistvo stotina civila, uključujući žene i starije osobe, u nekoliko sela u istočnoj Slavoniji.

U optužnici je takođe detaljno opisan događaj od 18. oktobra 1991, kada su snage pod Hadžićevom komandom, pripadnici paravojne jedinice Dušan Silni i srpskih trupa, prisilili 50 hrvatskih zarobljenika da uđu u minsko polje u okolini sela Lovaš, oko 20km jugozapadno od Vukovara. U eksplozijama mina ili u pucnjavi poginuo je 21 zarobljenik.