Rusko priznavanje gruzijskih pokrajina izazvalo brojne osude

27/08/2008

Osuđujući rusko priznavanje nezavisnosti Abhazije i Južne Osetije, međunarodne organizacije i nacionalne vlade, uključujući i balkanske zemlje, ponovili su u utorak svoju podršku suverenitetu i teritorijalnom integritetu Gruzije.

(Razni izvori -- 26/08/08 - 27/08/08)

Ruski predsednik Dmitrij Medvedev potpisao je u utorak (26. avgusta) uredbe kojima se priznaju nezavisnost Južne Osetije i Abhazije, dva otcepljena regiona u susednoj Gruziji. [Geti imidžis]

Odluka ruskog predsednika Dmitrija Medvedeva da prizna nezavisnost otcepljenih regiona u Gruziji, Južne Osetije i Abhazije, izazvala je brojne osude u utorak (26. avgusta).

Generalni sekretar NATO-a Jap de Hop Shefer odbacio je taj korak kao "direktno kršenje" brojnih rezolucija Saveta bezbednosti UN o teritorijalnom integritetu Gruzije koje je odobrila i sama Rusija. On je takođe postavio pitanje posvećenosti Moskve miru i bezbednosti na Kavkazu.

Ponavljajući njegove reči, lideri EU takođe su "oštro osudili" odluku Medvedeva. Nemačka kancelarka Angela Merkel nazvala ju je "neprihvatljivom".

Francuska, koja je trenutno predsedavajući rotirajućeg predsedništva EU, naglasila je da je taj korak Moskve u suprotnosti sa "principima nezavisnosti, suvereniteta i teritorijalnog integriteta Gruzije" i pozvala na političko rešenje.

Lideri EU razmotriće situaciju u Gruziji na vanrednom sastanku u ponedeljak u Briselu, koji je sazvao francuski predsednik Nikolas Sarkozi. OEBS je odluku od utorka opisala kao kršenje principa te 56-člane organizacije, čiji je i Rusija član.

Finski ministar inostranih poslova Aleksandar Stub, trenutni predsedavajući te panevropske bezbednosne organizacije, pozvao je na hitno povlačenje svih ruskih trupa iz Gruzije, u skladu sa uslovima iz sporazuma o primirju koji je potpisan 12. avgusta.

Mada je Rusija poslednjih dana povukla veliki deo svojih snaga sa teritorije uže Gruzije, stotine njenih vojnika i dalje se nalaze u velikoj tampon zoni oko Abhazije i Južne Osetije i u gruzijskoj crnomorskoj luci Poti.

"Međunarodna zajednica ne može da prihvati unilateralno uspostavljene tampon zone", rekao je Stub. Odluka Moskve izazvala je kritike njenih satelita iz doba Sovjetskog Saveza i sadašnjih članova EU i NATO-a u istočnoj Evropi i na Balkanu.

"Ovaj žaljenja vredan unilateralni čin bez pravne osnove mogao bi da ima jači uticaj na situaciju u toj oblasti, kao i na izglede za trajno regulisanje konflikata u regionu", upozorilo je rumunsko ministarstvo inostranih poslova.

Izražavajući "ozbiljnu zabrinutost" zbog odluke Rusije, Bugarska je ponovila "svoju bezuslovnu podršku nezavisnosti, suverenitetu i teritorijalnom integritetu Gruzije unutar njenih međunarodno priznatih granica" i pridružila se pozivima na hitno povlačenje ruskih trupa iz Gruzije.

Kandidati za prijem u EU Hrvatska i Turska takođe su izrazili svoju podršku stavu Gruzije, kao i zabrinutost u pogledu uticaja odluke Moskve na Kavkaz.

"Politika svršenog čina mogla bi da stvori utisak da je taj korak imao za cilj da se izbegnu razgovori o budućem statusu Južne Osetije i Abhazije", na koje je Medvedev ranije pristao, rekao je hrvatski predsednik Stipe Mesić.

"Turska je mišljenja da bi ovaj konflikt trebalo da se reši miroljubivim sredstvima", saopštilo je tursko ministarstvo inostranih poslova.

Sa druge strane, saveznik Rusije Srbija istakla je u utorak da je upozorila da bi jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova i "priznavanje tog ilegalnog čina" moglo da predstavlja presedan za slične postupke u drugim delovima sveta.