U Draču održan prvi Međunarodni letnji filmski festival

04/09/2008

U Draču je održan prvi Međunarodni letnji filmski festival koji je privukao mnoštvo posetilaca iz celog sveta.

Marijan Tutui za Southeast European Times -- 04/09/08

Prvi Međunarodni letnji filmski festival održan je od 23. do 30. avgusta. [Fotografija ljubaznošću Havijera Lamborsa]

Albanski grad Drač nije samo jedna od glavnih luka u zemlji, nego takođe predstavlja turbulentnu istoriju i promene u zemlji. Amfiteatar u Draču koji je izgrađen u drugom veku pre Hrista i nalazi se na Uneskovoj Listi svetske baštine, priziva slavu antičkog Duračijuma; dok vila kralja Zoga govori o političaru dovoljno ambicioznom da sebe proglasi monarhom.

Komunistički režim ostavio je otrcane blokove stambenih zgrada i hotele, dok je luka igrala snažnu ulogu tokom kolapsa režima 1991. godine, kada je 20.000 Albanaca rizikovalo svoje živote zauzimajući teretne brodove i odlazeći u Italiju u potrazi za azilom. Poslednjih deset godina donelo je velike promene -- razvoj Drača je vidljiv čak i strancima. On se pretvorio u primorski grad sa mnogo novih, dobro opremljenih hotela koji su na raspolaganju turistima.

Ekonomski razvoj je zauzvrat podstakao investicije u infrastrukturu i kulturni sektor. Prošlog vikenda u gradu je održan prvi Međunarodni letnji filmski festival koji je privukao mnoštvo ljudi iz celog sveta.

Šesnaest filmova -- dugometražnih filmova visoko ocenjenih od strane kritike i proizvedenih u 17 zemalja od 2006. godine -- prikazano je u Teatru Aleksandar Mojsiju i u antičkom amfiteatru. Festivalu su prisustvovali filmski stvaraoci u potrazi za međunarodnim priznanjem, kao i češki režiser i dobitnik Oskara Jirži Mencl i glumci poput Mikelea Plasida iz Italije, Radeta Šerbedžije iz Hrvatske i Ljubiše Samardžića iz Srbije.

Glavna nagrada -- Zlatni gladijator -- dodeljena je Menclu za njegov film "Služio sam engleskog kralja". Film, zajednička koprodukcija Češke Republike i Slovačke, snimljen 2006. godine, drama je o konobaru koji mašta sa postane milioner u Čehoslovačkoj tokom Drugog svetskog rata.

Posebna nagrada žirija dodeljena je filmu "Miruš" norveškog režisera Marijusa Holsta, dirljivoj drami o Albancima na Kosovu i imigrantima. Kosovski glumac Nazif Muharemi osvojio je nagradu za najboljeg glumca za ulogu u tom filmu. Žiri je takođe bio impresioniran glumom mlade albanske glumice Ornele Kapetani u filmu "Ispravka" grčkog režisera Tanosa Anastopulosa.

Nagrada za najbolji albanski film dodeljena je filmu "Vreme komete" -- koji je u rađen koprodukciji sa Nemačkom i čiji je režiser Fatmir Koči. Film, adaptacija romana Ismaila Kadarea, smela je rekonstrukcija epohe u kojoj je osnovana albanska država.

Iako na festivalu nisu bili prikazani među glavnim ostvarenjima, još tri albanska filma bila su zanimljiva zbog različitosti tema i pristupa. "Žalost gospođe Šnajder" režisera Pira Milkanija, trezvenaje , ali dirljiva ljubavna priča između Albanca koji studira u Pragu i Čehinje, tokom perioda izolacije Albanije. Komedija Besnika Biše "Mao Ce Dun" je priča o Romu koji uspeva da ismeva komunističku propaganda preko imena koje je izabrao za svoje novorođeno dete za vreme režima Envera Hodže. Film "Tajne", zajednička albansko-kosovska koprodukcija u režiji Spartaka Pečanija, jedna je alegorija tranzicije u Albaniji.

Albanski filmski stvaraoci bili su sputani nedostatkom sredstava, mada se stiče utisak da se situacija menja. Novi festival obeležava novi početak za albansku kinematografiju, otvarajući vrata za više koprodukcija i međunarodnu uočljivost.