Makedonija proširuje nadležnosti policije za prisluškivanje

16/09/2008

Novim amandmanima u Makedoniji proširena je lista krivičnih dela za koja policija može da prisluškuje osumnjičene. Neki eksperti vide nove zakone kao pretnju privatnosti.

Zoran Nikolovski za Southeast European Times iz Skoplja – 16/09/08

[Geti Imidžis]

Novi amandmani na zakone kojima se reguliše prisluškivanje komunikacija stupili su na snagu ranije ovog meseca, nakon što je parlament ranije ovog leta usvojio, kako mnogi smatraju, kontroverzne izmene. Amandmanima koji se odnose na Zakon o krivičnom postupku povećava se broj krivičnih dela sa osnovanom sumnjom za koja policija može da primenjuje posebne istražne mere -- prisluškivanje, prismotru i snimanje.

Vlada je donela amandmane u nadi da će ubrzati borbu zemlje protiv organizovanog kriminala. Ipak, neki eksperti i nevladine organizacije za ljudska prava osudili su taj korak. Te grupe kažu da je vlada postupala bez javne debate ili bilo kakve rasprave u parlamentarnim odborima.

Vlada koju predvodi VMRO-DPMNE iskoristila je svoju dvotrećinsku većinu u parlamentu da usvoji zakon bez rasprave.

U amandmanima su nabrojana 22 krivična dela sa osnovanom sumnjom za koja je prisluškivanje opravdano. "Sud može da naredi praćenje komunikacija kada postoji osnovana sumnja da se priprema, da je u toku, ili da je izvršeno krivično delo za koje je propisana zatvorska kazna od najmanje četiri godine", navodi se u novom zakonu.

Amandmanom je takođe predviđeno da sud može da naredi praćenje "da bi se obezbedili dokazi neophodni za uspešnu krivičnu proceduru koji ne mogu da se pribave na drugi način, ili kada je njihovo pribavljanje povezano sa znatnim poteškoćama".

Policija može da primeni specijalne istražne mere u slučajevima krijumčarenje droge, iznude, ucene, pranja novca, krijumčarenja, carinskih prevara, zloupotrebe položaja i ovlašćenja, pronevere, prevare, primanja mita, nezakonitog posredovanja, nezakonitog uticanja na svedoke, kriminalnog udruživanja, formiranja terorističkih organizacija i terorizma.

Međutim, mnogi eksperti kažu da je spektar krivičnih dela suviše širok. Zbog niske pravne svesti, popustljive političke kulture i neuspeha da se napravi prioritet državnih interesa, povećanje praćenja ići će na uštrb ljudskih prava i sloboda, izjavio je dnevnom listu Dnevnik profesor prava Miodrag Labović.

"Pored toga, Labović je upozorio da javnost nikada neće znati koliko često policija zloupotrebljava, umesto da pravilno primenjuje svoja nova ovlašćenja".

Mnoge nevladine organizacije -- uključujući Helsinški odbor za ljudska prava i Udruženje za krivični zakon i kriminologiju -- takođe su reagovale na nove amandmane.

Fondacija Metamorfoza izrazila je zabrinutost da novoj formi "preventivnog prisluškivanja" nedostaju definisani mehanizmi za sprečavanje proizvoljne zloupotrebe novih ovlašćenja.

Reakcije dolaze i od mnogih blogera. "Za mene je najproblematičniji deo mogućnost da se istražni sudija i tužilac verbalno saglase o praćenju komunikacija ne dužem od 24 sata. Imajući u vidu lošu istoriju zaštite prava na privatnost komunikacija, takva zakonska rešenja [zaslužuju i dobijaju] oštre kritike", napisao je Misa Popovic na svom blogu.