Lajčak vidi opasnost podele BiH

25/09/2008

Trenutna situacija u Bosni i Hercegovinini podseća na raspoloženje koje je prevlađivalo u Čehoslovačkoj i u Srbiji i Crnoj Gori pre nego što su se te dve zemlje podelile, izjavio je u sredu visoki predstavnik Miroslav Lajčak.

(Rojters, DPA, AFP, AKI, B92, Kancelarija visokog predstavnika - 24/09/08; AKI - 19/09/08)

"Ne možete reći da ste za Bosnu i Hercegovinu i istovremeno tretirati pola zemlje kao neprijateljsku državu", izjavio je visoki predstavnik Miroslav Lajčak. [OHR]

Visoki predstavnik Miroslav Lajčak upozorio je u sredu (24. septembra) da političke tenzije u Bosni i Hercegovini (BiH) remete reforme u zemlji i da bi mogle dovesti do njene podele.

"Iskusio sam takvu atmosferu koju vidim danas u odnosima Sarajeva i Banja Luke već dva puta ranije", izjavio je slovački diplomata u intervjuu sarajevskom dnevniku Dnevni avaz. "Prvi put je to bilo u odnosima Bratislave i Praga, a drugi put u odnosima između Podgorice i Beograda. Svi znamo kako se to tada završilo", rekao je Lajčak.

Dejtonskim mirovnim sporazumom kojim je okončan sukob u toj balkanskoj zemlji 1992-1995 stvorena je BiH kao suverena država sačinjena od dva većinom autonomna entiteta -- muslimansko-hrvatske federacije pod nazivom Federacija BiH (FBiH) i Republike Srpske (RS) koju vode bosanski Srbi.

Sa približavanjem lokalnih izbora u zemlji 5. oktobra, pogoršali su se ionako loši odnosi između lidera bošnjačke zajednice i zajednice bosanskih Srba.

Ranije ovog meseca premijer RS Milorad Dodik ponovio je svoju pretnju o raspisivanju referenduma o nezavisnosti svog entiteta ako lideri Bošnjaka, bosanskih Srba i bosanskih Hrvata ne postignu uzajamno prihvatljiv sporazum o ustavnoj reformi.

Mada je Dejtonski sporazum pomogao da se okonča krvoproliće u zemlji, takođe je doveo do stvaranja jednog od najglomaznijih sistema vladavine na svetu. Svaki entitet BiH ima sopstvenu vladu i parlament. Pored toga, postoje državni parlament i vlada i tročlano predsedništvo čiji članovi predstavljaju tri glavne etničke grupe u BiH.

Međunarodna zajednica poziva lidere BiH da efikasnije organizuju državne institucije vlasti. Bošnjaci insistiraju na snažnoj centralnoj vladi, dok bosanski Srbi insistiraju na značajnoj autonomiji.

Haris Silajdžić, bošnjački član tročlanog predsedništva, doprineo je tenzijama u utorak, kada je izjavio u obraćanju Generalnoj skupštini UN-a da je RS "nastala genocidom" u BiH, dodajući da bi "UN trebalo da isprave greške napravljene tokom rata" i "pošalju jasnu poruku da genocid neće biti nagrađen".

Lajčak je kritikovao i bošnjačke lidere i lidere bosanskih Srba u intervjuu datom u sredu. "Ne možete reći da ste za Bosnu i Hercegovinu i istovremeno tretirati pola zemlje kao neprijateljsku državu", izjavio je on Dnevnom avazu.

Lajčak je takođe pozvao lidere zemlje da prestanu da se oslanjaju na međunarodnu zajednicu u rešavanju svojih problema.

"Ako neko misli da će sedeti na svojoj funkciji upućujući otrovne poruke dok međunarodna zajednica obavlja njegov posao, onda nešto nije u redu", rekao je on.

Lajčak je naglasio da je sporazum naroda BiH jedini način da se promeni strukturni sastav zemlje.