Izborni zakon i ustav Makedonije suočavaju se na novim reformama

06/10/2008

Političke stranke u Makedoniji ponovo raspravljaju o izmenama izbornog zakona. Najkontroverzniji su predlozi o garantovanju kvote poslanika etničkih manjina i glasačkih prava dijaspore.

Marina Stojanovska za Southeast European Times iz Skoplja -- 06/10/08

Dve najveće etničke albanske stranke DUI i DPA protive se pravu glasanja dijaspore na izborima, tvrdeći da će se time oslabiti Badinterov princip kojim se štite etničke manjine. [Geti Imidžis]

Četiri glavne političke stranke u Makedoniji -- VMRO-DPMNE, SDSM, DUI i DPA -- postigle su konsenzus o nekim izmenama izbornog zakona o kojima su raspravljale 25. septembra.

Stranke su se složile da izvori finansiranja kampanja ne treba da ostanu neidentifikovani i da stranke treba da podnesu svoje finansijske izveštaje Državnoj izbornoj komisiji u roku od 15 dana. Među predloženim izmenama je i garantovanje deset mandata manjim etničkim zajednicama i pružanje dijaspori prava na glasanje za tri dodatna mesta u parlamentu. Sprovođenjem te dve ideje broj poslanika povećao bi se sa 120 na 133.

OEBS/ODIHR sugeriše da bi, zbog povećanog broja nepravilnosti na poslednjim parlamentarnim izborima, prekršioci izbornog zakona trebalo da plate veću novčanu kaznu koja bi se kretala od 3.000 do 5.000 evra.

Stranke se nisu složile oko parlamentarnih kvota za manje zajednice i prava glasanja dijaspore. Dve najveće albanske stranke DUI i DPA protive se pravima glasanja dijaspore, tvrdeći da bi se time oslabio Badinterov princip kojim se štite etničke manjine. Njime je propisano da je za neke nacrte potrebno odobrenje ne samo većine od ukupnog broja poslanika, nego i većine poslanika etničkih manjina, da bi postali zakon.

SDSM je ukazala na nepostojanje zaštitnih mera kojima bi se sprečilo duplo glasanje emigranata, jednom u inostranstvu i jednom u Makedoniji.

Stranke takođe nisu saglasne oko izmene pravila za predsedničke izbore. Na primer, DUI smatra da bi parlament trebalo da bira predsednika, kako bi se na najmanju meru svele nepravilnosti i uštedeo novac. VMRO-DPMNE je glasala za ukidanje uslova da kandidat mora da dobije 50 odsto glasova u drugom krugu da bi postao predsednik, a SDSM je ponovila svoj stari predlog da se taj uslov smanji na 30 procenata.

"Ovaj amandman ima za cilj da se prekine ciklus punjenja glasačkih kutija i nepravilnosti koji je do sada obeležio skoro sve predsedničke izbore", izjavio je premijer Nikola Gruevski.

DPA se protivi ukidanju uslova od 50 odsto za drugi krug izbora, ukazujući da bi to demoralizovalo albanske birače. To je prognoza sa kojom se slažu mnogi eksperti.

"Eliminisanjem uslova od 50 odsto smanjuju se izgledi za konsenzus između etničkih makedonskih i etničkih albanskih stranaka i postavlja pitanje legitimnosti predsednika", rekao je Jeton Šasivari, profesor Univerziteta jugoistočne Evrope u Tetovu.