Nikolas Sarkozi

Predsednik Francuske

(BBC - 05/03/08; AFP - 16/05/07; DPA - 06/05/07; Telegraf - 13/02/07; Zvanična internet strana predsednika Francuske)

Nicolas Sarkozi je preuzeo dužnost predsednika Francuske 16. maja 2007. godine, deset dana nakon pobede u drugom krugu izbora, u kojem je tadašnjem lideru Unije za narodni pokret (UMP) protivkandidatkinja bila Segolen Rojal iz Socijalističke partije. On je nasledio Žaka Širaka koji je na toj funkciji bio od 1995. godine.

Rođen 28. januara 1955, Nikolas Pol Stefan Sarkozi de Nađ-Boča je sin prognanog mađarskog aristokrate i Francuskinje grčko-jevrejskog porekla. Magistrirao je privatno pravo 1978. godine i stekao kvalifikacije advokata 1981. godine, kada je i doktorirao političke nauke na pariskom institutu za političke studije.

Sarkozi je 1977. godine postao opštinski odbornik u Neji-sir-Sen. U 28. godini života izabran je za gradonačelnika tog bogatog pariskog predgrađa i ostao je na tom mestu od 1983. do 2002. godine.

Od 1986. do 1988. Sarkozi je vršio dužnost potpredsednika oblasnog saveta O-de-Sen zaduženog za kulturu, a od 1988. do 2002. bio je odbornik O-de-Sen (6. izborna jedinica). Dve godine kasnije izabran je za predsednika generalnog saveta O-de-Sen.

Sarkozi je 1988. postao nacionalni sekretar Širakovog Okupljanja za republiku (RPR), zadužen za omladinu i obrazovanje, a 1989. godine nacionalni sekretar stranke za omladinske aktivnosti, omladinu i obrazovanje. Između 1992. i 1993. bio je pomoćnik generalnog sekretara RPR za regionalne federacije.

Sarkozi, koji je postao član političkog biroa RPR 1993. godine, 1998. je došao na mesto generalnog sekretara stranke, a potom je bio njen privremeni predsednik od aprila 1999. do oktobra iste godine. U maju 2000. izabran je za predsednika Oblasnog komiteta RPR.

Sarkozi je bio ministar za budžet od 1993. do 1995. godine i ministar komunikacija od 1994. do 1995. godine, u vladi premijera Eduarda Baladira, obavljajući istovremeno dužnost portparola vlade u tom periodu.

U maju 2002. godine postao je ministar unutrašnjih poslova u vladi premijera Žan-Pjer Raffarena i na tom položaju je ostao do 2004. godine, kada je imenovan za ministra ekonomije, finansija i industrije. Podneo je ostavku na tu funkciju 29. novembra, dan nakon što je izabran za predsednika Unije za narodni pokret (UMP), naslednika RPR, na čijem je čelu takođe bio Širak.

U aprilu 2004. Sarkozi je izabran za predsednika generalnog saveta O-de-Sen.

U junu 2005. ponovo je imenovan za ministra unutrašnjih poslova, u vladi premijera Dominika de Vilpena. Branilac zakona i reda jakih izjava, on je pokazao čvrst stav tokom nereda u Parizu 2005. i progurao mere usmerene na zaustavljanje globalne imigracije, istovremeno promovišući integraciju kvalifikovanih radnika u francusko društvo.

U januaru 2007. UMP je zvanično kandidovala Sarkozija za predsedničke izbore 22. aprila iste godine. Tokom kampanje on je obećao da će korupciju i nepotizam u zemlji zameniti "besprekornom republikom ", ako bude izabran.

On je dobio najveći broj glasova u prvom krugu izbora, ali ne dovoljno da odmah postane predsednik.

U drugom krugu održanom 6. maja 2007, dobio je 53 odsto glasova.

"Boriću se za Evropu koja štiti, zato što je evropski ideal zaštititi građane Evrope", izajavio je Sarkozi posle polaganja zakletve 16. maja 2007. godine.

Prvog jula 2008. Francuska je preuzela od Slovenije mesto predsedavajućeg EU.

Sarkozi je oženjen i ima tri sina.