Havijer Solana

Generalni sekretar Saveta EU i visoki predstavnik za zajedničku spoljnu i bezbednosnu politiku

(EU; NATO; Zapadna Evropska unija; Eux.tv; Rojters, AFP, Indipendent - 12/02/04; AFP - 14/12/03; Internešnal Herald Tribjun - 13/12/03; AP, BBC - 14/03/02)

Havijer Solana je imenovan za drugi mandat na mestu generalnog sekretara Saveta EU i visokog predstavnika EU za zajedničku spoljnu i bezbednosnu politiku u julu 2004. godine. On je takođe od novembra 1999. godine generalni sekretar Zapadne Evropske unije (ZEU).

Solana je rođen 14. jula 1942. godine u Madridu, u Španiji. On potiče iz čuvene španske porodice. Doktorirao je fiziku i bio Fulbrajtov stipendista na nekoliko američkih univerziteta. Predavao je fiziku čvrstog stanja na madridskom Univerzitetu Komplutense pre nego što je ušao u politiku.

Solana, koji je pristupio Španskoj socijalističkoj partiji 1964. godine, bio je u svojoj mladosti poznat kao radikal, tokom režima generala Franciska Franka. Bio je član španskog parlamenta od 1977. godine.

Solana je takođe bio na raznim pozicijama u kabinetu za vreme četiri vlade koje je vodio španski socijalistički lider Felipe Gonzales u periodu između 1982. i 1996. godine. Bio je ministar kulture od decembra 1982. do jula 1988. godine, obavljajući takođe funkciju portparola vlade u drugoj polovini tog perioda. Solana je potom bio ministar za obrazovanje i nauku od jula 1988. do jula 1992. godine, kada je postao ministar inostranih poslova vlade u Madridu koja je čvrsto podržavala NATO. To mesto je napustio u decembru 1995. godine, kada je postao generalni sekretar NATO-a.

Solanin mandat na mestu generalnog sekretara Alijanse obuhvatao je period intenzivnog angažovanja NATO-a na Balkanu. Nekoliko dana nakon što je došao na novu funkciju, u Bosni i Hercegovini (BiH) su raspoređene multinacionalne Snage za implementaciju (IFOR) predvođene NATO-om, radi sprovođenja vojnih aspekata Dejtonskog mirovnog sporazuma. Tokom krize na Kosovu, NATO je upravljao vazdušnim napadima protiv Srbije na proleće 1999. godine. U julu 1997. on je predsedavao samitom NATO-a u Madridu, gde su Češka Republika, Mađarska i Poljska postale prve bivše komunističke zemlje koje su pozvane da počnu razgovore o pristupanju tada 16-članoj Alijansi.

"On je izuzetan graditelj konsenzusa koji radi iza kulisa sa liderima sa obe strane Atlantika da osigura da je NATO jedinstven kada je to potrebno", izjavio je tada ambasador SAD u NATO-u Aleksandar Veršbou govoreći o Solani.

U oktobru 1999. godine Solana je napustio NATO da bi postao generalni sekretar Saveta EU i njen prvi "visoki predstavnik" za zajedničku spoljnu i bezbednosnu politiku, zadužen za predstavljanje ideja i analizu političkih opcija kako bi se pomoglo liderima EU da se saglase oko pitanja vezanih za spoljnu i bezbednosnu politiku, pružajući Uniji na taj način veći politički uticaj u međunarodnim poslovima.

Tokom samita EU u Briselu u decembru 2003, šefovi država i vlada tadašnjih 15 zemalja članica jednoglasno su odobrili prvi zvanični dokument bloka o bezbednosnoj strategiji, izrađen pod Solaninom odgovornošću. U Evropskoj bezbednosnoj strategiji na 14 strana navodi se da su rešavanje i dalekih pretnji i onih koje su nadomak ruke i izgradnja bezbednosti u susedstvu Evrope ključni ciljevi u naporima EU da brani svoju bezbednost i promoviše svoje vrednosti. U dokumentu je takođe naglašeno da EU time ne pokušava da prekine savez sa Severnom Amerikom.

Solana je šef Evropske odbrambene agencije koja je uspostavljena u julu 2004. godine, u pokušaju da se pojačaju evropske odbrambene sposobnosti na polju kriznog menadžmenta i da se održi Evropska bezbednosna i odbrambena politika.

On takođe predstavlja EU u Bliskoistočnom kvartetu -- četvoročlanoj grupi uključenoj u posredovanje u mirovnom procesu u izraelsko-palestinskom sukobu, koju takođe čine UN, Sjedinjene Države i Rusija.

Solana je i član Španskog ogranka Rimskog kluba.

Oženjen je i ima dvoje dece.